Čekali su dvadeset godina. Njihova pobeda nije tražila veliki stadion.

Dvadeset godina je dovoljno da se promeni generacija navijača, način gledanja fudbala i telefon na kojem se proverava rezultat. Reprezentacija San Marina je otprilike toliko čekala sledeću pobedu.

Konačno je stigla 5. septembra 2024, protiv Lihtenštajna. Niko Sensoli postigao je gol za 1:0. Prema UEFA-i, bila je to prva pobeda reprezentacije posle dve decenije i prva u takmičarskoj utakmici.

Kada jedan gol nosi mnogo više vremena

Velike reprezentacije pobedu brzo upišu u raspored. Ovde je raspored godinama izgledao kao mesto na kojem se ponavlja ista neprijatna priča. Zato je zanimljivost tog septembarskog gola mnogo veća od njegove pozicije u jednoj tabeli.

On je završio čekanje koje pojedini mlađi igrači i navijači nisu ni mogli da pamte od početka. Za publiku koja je do tada San Marino sretala uglavnom kao poentu tuđe šale, bio je i poziv da pogleda stvarne ljude iza poznatog malog imena.

Nije ostalo na jednom veselju

UEFA je u novembru iste godine pisala o još jednoj promeni: San Marino je izborio promociju u viši rang Lige nacija. U toj kampanji upisao je dve pobede. U osvrtu su izdvojeni oslanjanje na mlade, promene u pristupu i timsko zajedništvo.

To ne znači da je odjednom postao sila svetskog fudbala. Znači da trenutak slavlja nije ostao samo slučajna fotografija koju će internet sutradan zaboraviti.

Postoji nešto posebno u sportskim pričama u kojima uspeh nije rezervisan za ljude sa najvećim resursima. Gledalac ne mora da navija za San Marino da bi razumeo zašto ta pobeda prija. Dovoljno je da zna kako izgleda pokušavati dugo, uporno, pred svetom koji je navikao da od tebe ne očekuje ništa.