Jedna četvrt Sijene želi da dovede Jokića. Košarka nema veze s tim.

Postoji mesto u Italiji gde razgovor o Nikoli Jokiću može veoma brzo da skrene sa košarke. U Sijeni, gradu čiji kvartovi žive za konjičku trku Palio, njegov najpoznatiji hobi bio bi sasvim dovoljan početak upoznavanja.

Trener Luka Banki je u tekstu FIBA-e iz 2025. ispričao da četvrt Pantera godinama pokušava da pozove Jokića preko njegovog menadžera Miška Ražnatovića. To je priča o želji domaćina, ne potvrda da je košarkaš prihvatio poziv ili već otišao na trku.

Tamo se ne navija za broj poena

Banki je u Sijeni radio godinama. Njegovo objašnjenje počiva na ideji da bi Jokić tamo pronašao ljude kojima je odnos prema konjima važniji od njegovog sportskog statusa. To je Bankijeva procena, a ne obećanje da bi svetski poznat sportista zaista prošao neprimećeno.

Palio okuplja predstavnike gradskih četvrti, kontrada. Deset konja učestvuje u pojedinačnoj trci, jahači su bez sedla, a staza obilazi centralni trg. Sama trka traje kratko u poređenju sa pripremom, iščekivanjem i pripadnošću koju nosi.

Hobi kao zajednički jezik

Upravo je ta razmera zanimljiva: nekoliko krugova na trgu za nekoga je događaj godine. Gledalac sa strane vidi brzinu i boje; čovek koji pripada četvrti vidi i mnogo ličniju priču.

Zato je mogući susret Jokića i Sijene privlačan i bez fotografije koja bi ga potvrdila. Ne radi se o putovanju slavne osobe koje tek treba proglasiti vesti. Radi se o prepoznavanju strasti preko sportskih i geografskih granica.

Publika jednog sportistu obično upozna kroz ono u čemu je najbolji. Ponekad više o njemu nasluti kada sazna o čemu bi rado razgovarao i da nikada nije postao slavan. Ovde bi razgovor, sasvim izvesno, mogao da počne od konja.