Jedna piratska zastava na dršci metle završila je kao simbol čitavog kluba

Da je nastala na sastanku marketinškog tima, priča bi verovatno bila urednija. Simbol Sankt Paulija, međutim, ima mnogo zanimljiviju putanju: piratska zastava, drška metle, jedna tribina i zasebna ideja iz lokalne štamparije.

Klupski muzej opisuje navijača poznatog kao Dok Mabuse, koji je približno sredinom osamdesetih poneo zastavu sa lobanjom na Milerntor. Prepoznatljivi motiv ubrzo su prihvatili i drugi. Važno je „približno“: preciznu godinu u različitim prepričavanjima ne treba proglašavati sigurnijom nego što jeste.

Druga lobanja, ista četvrt

Muzej razdvaja tu zastavu od grafičkog rešenja Štefa Brauna. On je u staroj knjizi anatomije pronašao motiv za majicu koja je trebalo da govori o kvartu Sankt Pauli. Dizajn sa ukrštenim kostima dobio je sopstveni život među ljudima povezanim sa klubom.

Texmenova istorija upravo to poreklo prati iz ugla proizvodnje i autorstva znaka. Tako se iza naizgled jedne jednostavne lobanje pojavljuju dve priče koje su se približile kroz navijačku kulturu.

Identitet koji se prvo nosio, pa tek onda usvojio

Do kraja devedesetih grafički znak ušao je u zvanični klupski okvir. Putanja je zanimljiva zato što ide od ljudi i četvrti ka organizaciji, a ne od organizacije ka publici kojoj se saopštava šta bi trebalo da voli.

Ne treba iz toga izvesti da je svaki navijač isti ili da jedan simbol može da objasni celu istoriju kluba. Ali može da objasni zašto se određeni znak doživi kao svoj. Ljudi su ga već nosili pre nego što je postao deo uređenog brenda.

Danas lobanju možete prepoznati i bez gledanja utakmice Sankt Paulija. Iza tog trenutnog prepoznavanja ostala je veoma fizička početna slika: neko je doneo zastavu. Drugi su u njoj videli nešto što su želeli da ponesu dalje.