Okrenuo je leđa letvici. Posle su ga svi kopirali.

Nekada sportista pobedi tako što poznati pokret izvede bolje od svih. Dik Fosberi je 1968. pred velikom publikom pokazao koliko je moćno kada pokret izgleda drugačije od onoga što se očekuje.

Na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju osvojio je zlato u skoku uvis tehnikom prelaska leđima preko letvice. Njegovo prezime ostalo je u nazivu „Fosberi flop“. Danas taj položaj deluje prirodno jer smo ga toliko puta videli. Tada je bio prizor koji zaustavlja pogled.

Revolucija nije počela tog jutra

World Athletics u retrospektivi objašnjava da je Fosberi razvijao stil još kao srednjoškolac od 1963. I drugi su eksperimentisali, među njima Kanađanka Debi Bril. Napredak bezbednijih doskočišta takođe je bio važan deo mogućnosti da se skače na drugačiji način.

To je dobra korekcija popularne verzije u kojoj se usamljeni genije jednog dana jednostavno seti svega. Promene imaju prethodnike, uslove i mnogo ponavljanja koje publika ne vidi.

Ime koje se lepilo bolje od stručnog opisa

Fosberi je kasnije objašnjavao i kako je neobična reč „flop“ postala zgodan naziv za ono što radi. Stručniji opis nije imao istu snagu. Dobro ime pomoglo je da pokret dobije i život izvan same tehnike.

Na Igrama u Minhenu 1972, prema osvrtu World Athleticsa, njegov način već je koristila većina muških učesnika skoka uvis. Ono što je prvo delovalo čudno brzo je postalo ozbiljan takmičarski izbor.

U toj priči nije poenta da je svaka neobična ideja unapred velika. Većina neće promeniti sport. Zanimljivo je da se ponekad ono što izgleda „pogrešno“ pokaže kao način da se zadatak uradi bolje. Fosberi je preskočio letvicu, a za njim je prešla i predstava čitave discipline o tome kako taj skok treba da izgleda.